Переписка Матея Совича с Альберто Фортисом в 1770–1773 гг. Из наследия Цойса в Национальной и университетской библиотеке (NUK) в Любляне

Title: Переписка Матея Совича с Альберто Фортисом в 1770–1773 гг. Из наследия Цойса в Национальной и университетской библиотеке (NUK) в Любляне
Transliterated title
Perepiska Mateja Soviča s Al'berto Fortisom v 1770-1773 gg. Iz nasledija Cojsa v Nacional'noj i universitetskoj biblioteke (NUK) v Ljubljane
Author: Babić, Vanda
Source document: Slavica litteraria. 2012, vol. 15, iss. Supplementum 2, pp. [33]-46
Extent
[33]-46
  • ISSN
    1212-1509 (print)
    2336-4491 (online)
Type: Article
Language
Summary language
License: Not specified license
Rights access
embargoed access
 

Notice: These citations are automatically created and might not follow citation rules properly.

Abstract(s)
В собрании рукописей Национальной университетской библиотеки в Любляне из наследия барона Цойса хранятся три папки рукописей, связанных с именем Матея Совича, хорватского священника, переводчика, помогавшего при издании глаголических книг в Риме. Самой важной из них (шифр Ms 165) является перевод Совича на латинский язык грамматики "Грамматiки Славенскиѧ правилное Сѵнтагма" Метелия Смотрицкого (1619) 1773 года; две другие части рукописных собраний содержат обширную переписку Совича с итальянцем Альберто Фортисом: в первой папке (шифр Ms 185) собраны оригинальные письма двух корреспондентов, а также письма некоторых других авторов, а во второй (шифр Ms 353) – копии части корреспонденции из первой папки и перевода грамматики.
References
[1] Папка рукописей под шифром Ms 165 из наследия Жиги Цойса (без названия). Содержание: Матей Сович, Перевод на латинский язык грамматики Мелетия Смотрицкого (1619) 1773 года. Из собрания рукописей Национальной библиотеки в Любляне. 245 стр.

[2] Папка под шифром Ms 185 из наследия Жиги Цойса (без названия). Содержание: Alfabeto Slavo. Переписка Матея Совича с Альберто Фортисом. Копия страницы «Хасанагиницы». Voci illiriche. Истрорумынский вариант «Отче Наш». Из собрания рукописей Национальной библиотеки в Любляне. 92 стр.

[3] Папка под шифром Ms 353 из наследия Жиги Цойса (без названия). Содержание: Текст Блажа Кумердея Praefatio Editoris Ad Lectores Slavos. Копии части переписки Матея Совича с Альберто Фортисом. Неоконченный список латинского перевода Совича грамматики Мелетия Смотрицкого. Из собрания рукописей Национальной библиотеки в Любляне. 80 стр.

[4] Мелетiй Смотрицький, Граммат∙ки славе'нскипра'вилное сv'нтагма, Ев'е 1619. Факсимильное издание. Kиїв 1979.

[5] Лаврентiй Зизанiй, Граммат∙ка словенска, Вiльно 1596. Факсимильное издание. Kиїв 1980.

[6] Matej Karaman, Bukvar& slavenskiº. Рим 1753. Экземпляр Национальной и университетской библиотеки в Любляне. /Шифр II 20740/

[7] Vanda Babič, 2000: Vpliv vzhodne cerkvene slovanščine na hrvaške glagolske tekste iz 17. in 18. stoletja, Ljubljana.

[8] Vanda Babič, 2007: Latinski prevod slovnice Meletija Smotrickega in dva fascikla s korespondenco Mateja Sovića. Slav. rev. 55/1–2. 147–167.

[9] Vanda Babič, 2008: Matej Sovič in ohranjeni rokopis njegovega latinskega prevoda slovnice Meletija Smotrickega (1619) iz leta 1773 v rokopisni zbirki NUK Ljubljana. Slav. rev. 56/2. 31–47.

[10] Л. В. Черепнин 1956: Русская палеография. Москва.

[11] Aleksandra Derganc, 1986 /1/: O morebitnem vplivu Bohoričeve slovnice na cerkvenoslovansko slovnico Meletija Smotrickega. Obdobja 6. 319–325.

[12] Aleksandra Derganc, 1986 /2/: Prve cerkvenoslovanske in Bohoričeva slovnica. SRL 34/1. 67–76.

[13] [EJ 5]: Enciklopedija Jugoslavije, 5 – 1962. Zagreb.

[14] [EJ 7]: Enciklopedija Jugoslavije, 7 – 1968. Zagreb.

[15] [ELZ 2]: Enciklopedija Leksikografskog zavoda, 2 – 1967.

[16] [ELZ 4]: Enciklopedija Leksikografskog zavoda, 4 – 1968.

[17] Hasanaginica 1774–1974 (priredil Alija Isaković). 1975. Sarajevo.

[18] Vatroslav Jagić (Игнатий Викентьевич Ягич), 1910: Энциклопедія славянской филологіи (История славянской филологии). Санкт-Петербург.

[19] Vatroslav Jagić (Игнатий Викентьевич Ягич), 1913: Hrvatska glagolska književnost. B. Vodnik: Povijest hrvatske književnosti, knj. 1. Zagreb. 9–64.

[20] Katalog rokopisov Narodne in univerzitetne knjižnice v Ljubljani. Ms 100 – Ms 399. 1980. Ljubljana.

[21] Jerneja Kopitarja Glagolita Clozianus – Cločev glagolit (uredil in spremno besedo napisal Jože Toporišič; prevedel Martin Benedik), 1995. Ljubljana.

[22] Željko Muljačić, 1976: Über zwie krkorumänische Texte aus dem 18. Jahrhundert. Zeitschrift für Balkanologie XII/1. 51–55.

[23] Јован Радонић, 1949: Штампарије и школе римске курије у Италији и јужнословенским земљама у XVII веку. Посебна издања САН, књ. CXLIX. Београд.

[24] Јован Радонић, 1950: Римска курија и јужнословенске земље од XVI до XIX века. Београд.

[25] Emanuela Sgambati, 1983: Udio Rusina u izdavanju hrvatskih glagoljskih knjiga u XVII stoljeću. Slovo 32–33. 103–122.

[26] [SVL I–III]: Slovenski veliki leksikon. I–III. Ljubljana 2003–2005. (I – 2003, II – 2004, III – 2005).

[27] Marijan Stojković, 1930: Pokušaj uvođenja ruskoslavenske gramatike M. Smotrickoga kod Hrvata katolika. Nastavni vjesnik, knj. 38. Zagreb. 120–131.

[28] Rudolf Strohal, 1982: Hrvatska glagolska knjiga. Zagreb.

[29] Б. А. Успенский, 1987: История русского литературного языка (XI–XVII вв.). Мюнхен.